1. Disi Gost, Eydis turnir je počeo...PRIDRUŽI SE! Hop

    => Pravila i prijava ~ O V Đ E ~
    => Linkovi na igre ~ O V Đ E ~
    => Pitanja i komentari ~ O V Đ E ~

    Girly~ TRENUTNI POREDAK ~Girly
    - update 20.11.2016.

Osveta

Rasprava u 'PBF Arhiva' pokrenuta od Kathegar, 1. Svibanj 2007..

Status teme:
Nisu omogućeni daljnji odgovori.
  1. Kathegar

    Kathegar =I=

    Probudio sam se ranije, malo prije zore, no par sati sam lutao uokolo tražeći kakvog zeca za pojesti. Uskoro sam ga i našao, mališa nije pobjegao nožu, oderao sam mu kožu, zapalio vatru i s guštom pojeo.

    Nedugo pred zoru, spreman za put, s vrećom preko ramena čekao sam svog suputnika da izađe iz krčme i da krenemo. Momak je stvarno izašao u cik zore.

    "Da budem iskren nisam očekivao da ćeš se probuditi tako rano, momče." rekoh a on je samo promrmljao nešto u polu-snu.
    "Imaš potočić tu blizu, idi se umiti i osvježiti da se razbudiš pa ćemo krenut." potvrdno je kimnuo te otišao do potoka da se razbistri.

    Kad smo svi bili sasvim spremni krenusmo južno, prema Ferlangenu. Bio je samo kojih sat vremena udaljen. Od tamo ćemo krenut još južnije do naše krajnje destinacije i lova. Predpostavljao sam, ako stvari budu tekle glatko, da ćemo se vratit do jutra sljedećeg dana. No hoditi u avanturu je isto kao i hodati po britvi noža, nikad ne znaš šta će se sljedeće dogodit.
     
  2. Sin

    Sin Paladin of Eydis

    Ustao sam u zoru i vidjeo da me moj suputnik vec veoma budno čeka. Rekao mi je nešto, ali sam samo iz polusna promrmljao da ga nisam čuo, rekao mi je da se idem umiti... To sam obavio i polako smo krenuli prema Fernlengenu. Stigli smo brzo do Fernlengena, jedino što smo na jednom dijelu preplivali rijeku, no to smo obojica uspješno obavili. A na putu smo imali što vidjeti, prepuno životinja, od kojih smo dvije ulovili, točnije lisicu i ris-mačku za potrebe questa i jednu poveću jarebicu koja je bila punašna i fina.... a kada smo ju jeli prekrasno sočno meso je ispuštalo svoj sok i padalo nam po bradi. Pas je zadovoljno žvakao svoj dio, sretan što napokon doručkujemo. Ostatak puta smo proveli u priči i smijehu, činio se pošten čovjek, ovaj kožar, najupadljiviji mi je bio njegov grleni smijeh. Brzo je prošlo tih sat vremena i vidjeli smo u daljini selo Fernlengen...
     
  3. Sin

    Sin Paladin of Eydis

    Stali smo nedaleko od Fernlengena i predložio sam mu da ne ulazimo u selo nego da se odmorimo u prirodi... Imali smo još malo jarebice od ručka te smo to jeli... zapalili smo vatru i počeli pričati i osmišljavati plan...

    Naravno... odlučili smo cijelo jutro provesti ovdje... možda i duže... a onda opet na put....
     
  4. Kathegar

    Kathegar =I=

    Sjedili smo većinu jutra oko vatre, malo izvan gradića. Bio sam naslonjen na drvo i dimio sam još jedan smotuljak duhana dok se Draken igrao s nekakvom kosti a moj suputnik ležao i razmišljao o planu.

    "Nemoj preveć razmišljat, momče, glava će ti puknut." rekoh mu.
    "Kako da ne razmišljam, pa treba nam plan."
    "Polako! Imamo vremena. Ne brzaj!"

    Ispričali smo svak svoju priču. Ja o životu s ocem, bez majke, u šumi. O mojim prvim danima lova kad sam bio dječarac od kojih 10 godina. Moj prvi ulov, sivi vuk. Smrt oca u mojim ranim dvadesetima te život samca u kolibi nasred šume.

    Došlo je i doba dana kad smo planirali ići. Sunce je lagano išlo prema zenitu a mi smo spakirali stvari i krenuli u gradić.
     
  5. Sin

    Sin Paladin of Eydis

    Dok smo sjedili za vatrom... Ispričali smo svoje priče jedan drugom... začudo čovjek mi je ispričao svoju priču bez problema... a onda sam i ja njemu svoju... o bezbrižnom životu i sreću koju sam imao u mladosti, sve dok kada sam imao deset godina mi zmaj nije pobio oca, majku, starijeg brata i sestru... Ja sam uspio izbjeći zato što sam bio otišao u obližnji šumarak skupiti granja za vatru. Kada sam se vratio našao sam selo u plamenu i njih mrtve... znao sam da je to zmaj Polinarix, veliki crveni zmaj... i otada me je progonila želja za osvetom... za zadovoljštinom... tako sam otišao u paladinski red i oni su me posvojili i napravili ratnika od mene... tamo sam i saznao za Mirdale... velike zmije koje imaju snažan oklop otporan na vatru, no veliki majstor mi je rekao da je na njih lov strogo zabranjen u paladinskom redu, jer te su životinje na rubu istrebljenja... no to mi nije bilo važno. bila mi je važna samo osveta...
    Pogledao me sa svojim pogledom punim snage:
    -Znaš ipak... možda momče, ako su te životinje na rubu istrebljenja... možda ne bi trebali ih uništavati!
    -Gledajte, ja idem sa vama ili bez vas, a jedna, više manje... ako će pomoć tamanjenju nemani koja uništava ljudske živote onda da!!! - zažarilo mi se u očima i on je vidio taj plamen...
    -Čuj momče, pomoći ću ti, al znaj, osveta može funkcionirati i protiv tebe, budi oprezan -
    reče, no ja nisam želio čuti te riječi... nije mi bilo važno i htio sam zadovoljštinu!
    Kasnije sam mu spominjao plan i pokušao me smiriti... a onda smo krenuli na put u Fernlegen...
     
  6. Sin

    Sin Paladin of Eydis

    Brzo smo došli u njega pošto nije bio daleko. Izvadio sam kartu i pokazao kuda bi trebali ići. Točno od Fernlegena prema jugu na razmeđu između Crne močvare i Krvave šume... otprilike dobrih sat do dva vremena hoda... ovisno o brzini.
    Otpuhnuo je dim iz lule i rekao:
    -Morali bi obnoviti zalihe, koliko još imaš strijela?
    -Dvije
    -Trebao bi ti otići kupiti strijele i naoštrit taj svoj mač i bodež i zaboga miloga kupi si nekakav pošten plašt...
    -Dobro, rekoh, imam 30 zlatnika, mislim da će biti dovljno.
    -Hoće, još će ti i ostati, a ja idem si kupiti metaka i popiti nešto.

    Razdvojili smo se i dogovorili naći na trgu za nekih dva-tri sata, a onda idemo na put.
     
  7. Sin

    Sin Paladin of Eydis

    Pošto smo sve obavili našli smo se na trgu sa namirnicama... On je kupio sebi još metaka i popio pivo... a ja sam si sredio mač, bodež i napunio tobolac strijelama... bacio sam dronjke i prekrio oklop novim tamnosivim plaštom. Još sam prebojao štit i oklop i sada više nisu imali oznake reda nego prekrasnu tamnosivu pticu, štit sam zavezao na leđa i mač stavio u korice, odlučio sam ići sa lukom i strijelom. Bili smo spremni za put.
    Uputili smo se prema šumi do koje smo imali nepunih dva sata putovanja, možda i manje...
     
  8. Sin

    Sin Paladin of Eydis

    Prolazili smo kroz gustu šumu.... čak je i pas bio tih i oprezno hodao... ni njemu nije bilo svejedno. Čuli su se zvuci svakakvih životinja i bilo je veoma zastrašujuće. Iako je sunce vani sijalo... šuma je bila potpuno mračna... Morali smo se probijati kroz zasad veoma plitku močvaru, koja je smrdjela po raznoraznim plinovima i vrvjela komarcima....
    - Budi tih čujem nešto - prozbori Korin., napeto je držao svoju pušku, a i ja sam nategnuo tetivu luka... sva sreća da smo maločas premazali svo oružje tekućinom koja može probiti mirdalin oklop.
    Tako smo par trenutaka bili kao kipovi... no onda smo primjetili da je to samo šuškala malo poveća žaba...
    Nastavili smo dalje.... tražeći veliku zmiju...
     
  9. Kathegar

    Kathegar =I=

    Hodali smo satima, ni traga ni glasa zmiji. Tu i tamo kakav vuk ili vepar no njih su Draken i Johan sređivali bez problema. Jedan vuk im je doduše pobjegao al ga je dočekao moj kundak u glavu.

    U jednom trenutku smo došli do čistine s nekakvim brdom. Nije bilo visoko, kojih tridesetak metara no uspon je bio strm i kad kad smo se moralipenjat na sve četiri. Draken jedini nije imao problema. U ovakvim trenucima sam mu zavidio i imao sam osjećaj da mi se smije u lice, ako ne fizički onda mentalno.

    Popeli smo se na vrh i imali smo što vidjeti. Ogromna zmja, izgledom čegrtuša, omotana u nekakvom minijaturnom krateru.

    "Tako mi bogova!" rekoh dok sa gledao beštiju kako se izvija, podiže i sikće prema nama.
    "Pazi!" zaderao se Johan al džaba, beštija me već uhvatila u čelust i nije puštala. Noge su mi bile u čeljusti al ništa se nije zabijalo u njih.
    Ova beštija guta živi plijen. pomislih. Ruke su mi bile slobodne jerbo mi je mušketa ispala kod Johanovih nogu.

    Isukao sam kratki mač i rezao i sjekao po beštiji al bez efekta oklop je bio pre tvrd. Zmija je tresla glavom lijevo desno, vjerojatno da me dovede u pravi položaj za gutanje.

    "Johane.." zaderah se iza glasa "...baci mi pušku." momak je odmah shvatio poantu, primio je pušku, imao je samo jednu šansu da mi ju pravilno baci i nadao sam se da hoće. Bacio je pušku...i ja sam ju ulovio. Skoro mi je ispala no uhvatio sam ju čvrsto.

    Namjestivši pušku na rame naciljao sam beštijino oko, crveno oko koje me prodorno gledalo.
    "Šta gledaš?" rekoh i potegnuh okidač. Uz glasan prasak bure je izletilo iz cijevi, kroz oko beštije i rascopalo ga. Zmijin ugriz je popustio a ja sam kliznuo niz usta u krater pet metara niže.

    (OOC:nastavi sada, Sin...al daj malo više detalja...opisuj događaje malo više...sitnice i detalji su bitni)
     
  10. Sin

    Sin Paladin of Eydis

    Sjedili smo za vatrom izvan močvare i zapravo tu smo i prenoćili za vatrom. Do Fernlengena je bilo pola sata hodanja, a gusta magla nas je obavijala.
    "Biti će kiše popodne" - reče on
    "I ja to osjetim, biti ćemo tu još malo pa idemo u Fernlengen"
    Kada se malo oporavio upitao me što je bilo poslije... Prožvakao sam komad mesa od jednog vepra kojeg smo ponijeli i pogledao na raskomadano zmijino meso i kožu koja je visjela na drvetu pokraj nas i počeo prepričavati :
    "Kada si uletio u njena usta, zmija je već bila podosta mrtva, isukao sam mač i odsjekao joj glavu iz trećeg pokušaja, dovršivši njen život... tijelo joj se zakoprcalo i palo. Bio sam cijeli prljav od krvi. Draken je bjesomučno lajao na mjestu gdje si se nalazio. Nisam znao što da radim... ako zarijem mač možda i tebe probodem - mislio sam tada - no Draken je došao do mene i lajao mi na bodež... tada sam se sjetio.... uzeo sam bodež, za svaki ga slučaj još jednom premazao tekućinom i polako krajem sjekao zmijinu kožu koja se rastvarala... nisam mogao vjerovati koliko je bila debela, koža se polako rastvarala sve više i više. Otvorio sam ju i zapuhnuo me stravičan smrad. Unutra si ležao onesviješten. Duboko sam udahnuo i izvukao te van, bio si onesviješten i cijeli prekriven nekakvom sluzi... Čim sam te iznio na zrak zakašljao si se i počeo pljuvati tu sluz van, a na kraju si se i ispovraćao... imao sam vode i dao sam ti da piješ... Dok si se oporavljao raskomadao sam zmiju, podijelio sam je na dijelove da svaki može ponijeti po jedan dio, na sreću sam imao dosta remenja da povežem... Draken je na njegovu žalost ponio najveći komad... Okačio sam po nama a u poveči zavežljaj sam stavio zmijinog mesa za ponijeti... ako se sjećaš tada si se već dobrano oporavio, pa si i ti uzeo dobar dio tereta na svoja leđa...
    Brzo smo prošli kroz močvaru, tj. brže nego smo došli pošto se nismo šuljali nego smo žurili... kada smo došli na ovu čistinu zapalio sam vatru i ti si odmah zaspao u sekudni... ja sam još neko vrijeme bio budan... a onda sam i ja zaspao...
    Eto tako ti je prošao naš lov na Mirdalu" - rekoh, završivši monolog
    "Što ćeš sad"
    "Idem do kovača u Fernlengen da mi obloži oklop njenom kožom a onda u lov na zmaja"
    "Pa kako ćeš to sam"
    "Potražiti ću nekoga u Fernlengenu, a ako nitko ne bude htio idem sam", a onda mi je došla ideja "Hoćeš li ti sa mnom, za sada se činimo kao dobar tim" - upitah i sa nestrpljenjem iščekvah odgovor...
     
  11. Kathegar

    Kathegar =I=

    "Uh...našao si me to pitat u najgorem trenutku. Daj mi jedan dan da razbistrim glavu, idemo u Fernlengen sredit oklop, pojest, popit i naspavat se. Kiša će uskoro a ne želim biti vani kad dođe. Uostalom nemoj žurit smrti momče. Znam da čekaš čitav život za taj trenutak al sad je vrijeme da razbistiš glavu. Zmaja nije lako ubit, trebamo dobar plan za to." rekoh mu
    "Trebamo? Znači ideš sa mnom?" upita on oduševljeno
    "Nisam to rekao." odvratih uz osmijeh "Al te sigurno samog neću puštat. No ajmo u grad."

    Fernlengen je bio udaljen 5 minuta hodom. Otišli smo do kovača da malom sredi oklop našto je ovaj pristao, uz mali predujam. Nakon toga ušli smo u krčmu, sjeli za jedan stol i naručili hranu i piće i opustili se.
    Torba mi je bila prepuna i još sam imao oveći smotuljak zmijske kože kraj nogu.

    "Zaj♥♥an dan." rekoh i potegnuh dim.
     
  12. Anria

    Anria Aktivan Član

    Ferlengen je uskoro bio ispred nas.
    Malen gradić, ali nekako topao, iako istovremeno i mrzovoljan.
    ''Tu smo,'' zaključila sam. Bila sam puno raspoložeije od jutros.
    Ulice su bile tijesne, puno ljudi,i sirotinje, grad je iznutra bio puno drugačiji nego izvana, bio je zao, samo sam ga tako mogla opisati.
    uske ulice. Bljesak bijele kose u gomili.
    ''Henry?'' zovnula sam.
    ''Reci, Miri,''okrenuo se odmah.
    ''Išta sumnjivo jutros u šumi?''
    ''Ne, osim par ljudskih prilika, ali vjerojatno također putnici?''
    ''Jesi li siguran da su bili ljudi?''
    ''Vidio sam ih kroz maglu, zašto?'' sumnjičavo je pogledao.
    ''Poslije,'' odgovorila sam, a on je kimnuo glavom.
    Moja kosa je opet bila smeđa, još jutros sam pronašla onu biljku. Teško su me mogli prepoznati.
    Sakrila sam kosom tetovažu ljiljana koja je malo provirivala iza uha. Aer'Sin se ne bi vratio gdje je već bio.
    Iskra osvete se opet pojavila u meni na samo podsjećanje na mog izdajnčkog brata.
    ''Rodoubojica,'' prošaputala sam.
    ''Molim, draga?'' upitao je Henry.
    ''Ništa,'' nastavili smo dalje kroz tijesne ulice, sve do seoske krčme.
     
  13. Kathegar

    Kathegar =I=

    Zijevnuh. Lagano mi se spavalo. Johan je nešto pričao s krčmarom a Draken se vrpoljio i okretao na leđima čohajući se od hrapavi parket.
    Opet sam zijevnuo.

    Uto s evrata krčme otvoriše a u nju uđe neka djevojka smeđe kose u crnom ogrtaču. Draken se okrene, zareži i zalaje na djevojku našto se ova prestraši.

    "DOSTA!" zaderah se "Tu dođi pseto jedno mutavo!" rekoh zapovjedničkim glasom. Draken podvije rep i pokunji se kraj mojih nogu.
    Skočih na noge i pružih djevojci ruku.
    "Moje isprike mlada damo. Kad-kad se ne zna kontrolirati." rekoh blagim glasom vidljivo potresenoj djevojci, ipak je Draken bio masovna pojava za jednog vučjaka.
    Iza nje su ušla još dvojica muškaraca, te su svi skupa sjeli za obližnji stol.

    Uto začuh glas svog sudruga.
    "sutra, ranom zorom, ja i moj drug ovdje..." pokaže na mene "...krećemo u lov na zmaja. Ima li od vas neki koji bi s nama? Pomoć je dobrodošla a nagrada je velika."

    Sjedoh za stol s nogama na njemu očekujući odgovor nekog od prisutnih.
     
  14. Laucien

    Laucien The Harper

    Huh, nismo ni ušli, a eto već zanimljive ponude. Zmaj... Zmajevi su poznati po blagu. Ali i inteligenciji. Svašta bi se moglo naći kod zmaja. Ipak, je li vrijedan toga da ga ubijemo? Možda da se malo raspitamo o tome. Popričao sam sa Miriam i Henryjem.
    "Što mislite o ovoj ponudi? Mislim, ne ide se u lov na zmajeve svaki dan. Iako nisu zmajevi tako loši, ali... A da pitamo za još informacija?" upitao sam. Zaključili smo da ponuda zvuči primamljivo. Ustao sam i rekao: "Mi smo zainteresirani. Možete li nam reći malo o tome?"
     
  15. Anria

    Anria Aktivan Član

    ''Zmajevi?'' upitala sam.
    ''Da, zašto ne?'' Laucien i Henry su odgovorili u isti glas.
    ako nije bio problem provući se ispod zmajevog dupeta (krasno, ode moje damsko izražavanje) da bi ukrala jaje, onda lov na zmajeve ne bi trebao biti neikakav veći problem.
    ''Nema razloga za 'ne', samo, mislim da bi par informacija dobro došlo,'' odgovorila sam.
    Mogla sam osjetiti kako zmajevo jaje žari neobičnom vruićinom dok nam se jedan od ono dvoje obraćao.
    Zadnji put je tako žarilo u krčmi ''Plava Kamenica''....
     
  16. Kathegar

    Kathegar =I=

    Pošto se nitko od osim njih troje nije javio, čak su nas i gledali kao da smo luđaci, sjedosmo ja i Johan s njima za stol. Draken se primakao djevojci koju je napao i naslonio joj glavu u krilo. Cura je malo poskočila i gledala ga s jezom.
    Da ju smirim obratih joj se.
    "Djevojko, ne brini se. To je način na koji on kaže da mu je žao i želi se ispričati. Neće ti ništa." primio sam joj lagano ruku i spustio ju na Drakenovu glavu.
    "Ne boj se." rekoh sa smješkom. Draken je uživao akd ga je netko češkao po glavi i obično bi isplazio jezik i zaklopio oči. Sada nije bilo drugačije. Djevojka ga je podragala i nasmješila se.

    "E sad. Da prijeđemo na stvar." reče Johan. "Zmaj spava južno od Wolfenburga. U špilji u šumi."
    "U redu nije nam problem doći tamo na konjima ili čak pješke." reče momak u oklopu, izgledom ratnik al nešto mi je "smrdilo" oko njegovog stava. Činio se pre...pristojnim. Paladin? Ko će ga znat. Samo vrijeme. Odbacih to za sada.
    "Ne znamo točno kako je spilja pozicionirana niti koliko ulaza ima." nastavi Johan "Morat ćemo tamo raditi dodatne planove u svakom slučaju.

    "Ja ću vam biti izvidnica ispred." rekoh "Ipak sam najbolji u tomu! Ja ću se pobrinuti da nam put bude čist."
    "Sam?" upita vilenjak, izgledom mag ili nešto slično.
    "Ne sam prijatelju." rekoh ponosno "Imam Drakena uza se." potapšah vučjaka po vratu "Vjeran mi je kao ti svojim knjigama."

    "Krećemo sutra, što ranije to bolje." reče Johan
    "Ja se dižem u praskozorje da spremim potrepštine za put. Vi kako želite." rekoh i krenuh prema svom stolu po stvari. Kako sam se vraćao natrag nosio sam smotuljak kože sa sobom.
    "Laku vam noć, vidimo se rano." pozdravih.

    "Može trenutak?" začuh glas i kako se okrenuh vidjeh da mi se momak u oklopu obraća.
    "Reci!"
    "Gdje si dobavio tu kožu?" upita me

    Paladin!!! pomislih. Kao metak mi je prostrieljilo misli.
    "Kupio sam od lokalnog trgovca." odgovorih.
    "A-ha! U redu. Hvala!" reče uz osmijeh.

    Dok sam se penjao razmišljao sam o našim novim "prijateljima".
    Taj mali mi smrdi na paladina. pomislih prije nego sam ušao u sobu.
     
  17. Laucien

    Laucien The Harper

    Budući da nisam imao više novaca, odlučio sam prespavati u šumi. Ujutro ću prodat nešto... Miriam i Henry su otišli sa mnom. Našli smo lijepu čistinicu u šumi i skuhali zeca kojeg je Henry ulovio. Još smo neko vrijeme čavrljali o onoj misiji, a onda polako utonuli u san ili meditaciju, kako tko...
     
  18. Mercenary

    Mercenary Gaunt's Ghost

    Nisam imao mirnu noć . Previše sam bio znatiželjan jučer - ali neka sam proklet ako ono nije bila koža Mirdale ! Sve bi bilo uredu da niti jedan od njih nije paladin . Ali onaj drugi ... Onaj u oklopu - te kretnje , taj pogled - može biti da je iniciran . Ali zašto onda ima meso Mirdale . Osim ako ... Ne - ne može biti ! Jel to još jedan od zločina Odmetnika ? Ali opet koji JEST zločin Odmetnika ? Ako ćemo po tračanju u Redu , Odmetnik je izbrisao čitav ogranak Reda , spalio i poubijao sve u nekoliko sela ... A lista se još nastavlja . Problem je bio što ovaj čovjek ( rekao je da se zove John ? Ne ... Johan ! Da ! ) nije nimalo djelovao kao toliki zločinac . Istina ima Mirdalino meso , ali osobno ja bih mu progledao kroz ... Što to govoriš ? Na misiji si , moraš ga uloviti - živog ili mrtvog i dovesti ga u Red ! Ipak , Redu duguješ svešto imaš i sve što jesi ! Hm , o ovome ću trebati malo promisliti ... "Proklete odluke !" Ovo sam rekao malo glasnije , pa su se moji suputnici probudili . "Ispričavam se na ovome.Idemo prekinuti post ?" Nakon objeda , pošli smo prema ulazu taverne , gdje smo se trebali naći s novom dvojicom suboraca ...
     
  19. Kathegar

    Kathegar =I=

    Probudio sam se u praskozorje, kako sam i rekao da hoću. S drva sam promatrao naše suputnike, djevojka i mag su bezbrižno spavali no ovaj treći, nikako nije spavao. Kao da je razmišljao o nečemu.
    U daljini se nije dobro čulo ali kao da je rekao "Proklete odluke!"
    Je li to značilo da je on doista paladin? Ne znam. Možda i je. Vrijeme će pokazati
    Uto su se njegovi prijatelji probudili a ja sam odlučio da je najpametnije da odem prije nego krenu.

    Pola ure kasnije stajao sam ispred krčme s Johanom. Draken se naravno koprcao na podu. Namještao sam štitnike za ruke kad su došli.
    "Jutro." reče mag
    Ja samo kimnuh glavom.

    "Ja se moram ispričati." rekoh a svi me čudno pogledaše "Nisam se predstavio sinoć. Korin Entar! Lovac i krznar, na usluzi." rekoh i poklonih se "A ovaj tamo..." pokazah an Drakena koji se još uvijek čohao od neki kamen "...je Draken, moj vijerni pratioc."
    "Ja sam Laucien Galanodel, putujući trgovac i mag."
    "Henry Dalla!" reče momak u oklopu. Još mi je njegov stav smrdio na paladina.
    "Ja sam Miri." reče djevojka s osmijehom a ja joj poljubih ruku. U prisustvu lijepe dijeve moraš barem biti pristojan.

    "Dobro, bilo bi bolje da krenemo." reče Johan.
    "Da, ja ću stotinjak metara ispred vas da vam čistim put rekoh."
    "Evo ti ovo.." šapnuh Johanu i u ruke mu dadoh malen ratni rog "...ako me budeš trebao, puši!"
    On mi samo kimne glavom.

    "Idemo u Wolfenburg." rekoh i zatrčah se naprijed da izviđam put.
     
  20. Mercenary

    Mercenary Gaunt's Ghost

    Korin je definitivno sumnjičav prema meni . Još je nešto šapatao Odmetniku (?) , a onda pošao naprijed , da nam bude izvidnica . Kako pristupiti Johanu bez da (još više) ne probudim sumnju . Možda on niti ne sumnja išta u mene . Možda je to samo Korin ? Mrzim raditi stvari skrivečki ... Okrenuo sam se Miriam-Lee i s njom stao razgovarati - "I kamo ste se vi naputili ? Koliko možemo uživati u vašem društvu ?"
     
Status teme:
Nisu omogućeni daljnji odgovori.

Podijelite ovu stranicu